Informacione Tehnologije - Srbija

Života neće biti bez kompjutera

Za koju godinu većina ljudi će svuda sa sobom nositi tablet računar (laptop veličine knjige) na kojem će čitati novine i knjige, slati pisma, razgovarati, gledati televiziju, preko njega će kupovati i prodavati.

Za sve to biće, čak, dovoljno znanje samo ćirilice i srpskog jezika!

Koliko god ovo delovalo kao daleka budućnost u Srbiji, u razvijenim zemljama je već realnost. Aj-ped, „Eplov“ novi tablet uređaj, ima rekordnu prodaju i postaje novi standard uređaja preko koga pristupamo internetu. Svi trenutni podaci o broju korisnika interneta u Srbiji su zastareli, jer je globalna mreža u našoj zemlji ove godine doživela pravi bum, pa i najosnovnije međuljudske kontakte većina građana naše zemlje sada obavlja preko globalne mreže.

Podaci Zavoda za statistiku govore da milion i po domaćinstava ima internet, kao i da je milion građana Srbije svakodnevno na „Fejsbuku“. Podaci sa „Fejsbuka“ govore da ova cifra prelazi dva miliona korisnika.

- Uticaj socijalnih mreža poput „Fejsbuka“ je ogroman, jer sada već dobar deo Srbije razgovara preko ove socijalne mreže - kaže Vitomir Jevremović, direktor digitalnog sektora u „Komunis“ marketing agenciji.

- Ovo u prevodu znači da su svi ti ljudi potpuno osposobljeni za korišćenje raznih sadržaja na internetu. Oni sada imaju imejl adresu, znaju šta je Jutjub, blog, počinju da prate vesti preko interneta i razumeju pojam pretrage.

Takođe, umrežavanje ljudi koji sada shvataju da su bukvalno deo sveta posebno je važno za male sredine i one koji su u teškoj materijalnoj situaciji. Njima se otvaraju nove mogućnosti za informisanje, učenje, pa čak i za posao, jednostavnom činjenicom što sada imaju prozor u svet, kao i alat da ostvare komunikaciju - ističe Jevremović.

Najveća, dakle, prednost povezivanja preko globalne mreže je što ne samo što se razmenjuju informacije, slike i drugi sadržaji, već što svako saznaje da nije sam i da još nekog interesuju iste stvari. Kada srpski tinejdžer shvati da još neko na svetu deli njegova interesovanja, on može mnogo da nauči i, možda, sutra i da zaradi na tome.

Tako dolazimo do trenutno najaktuelnije teme na internetu. Transformacije standardnih medija. Budućnost televizije i novina je u integrisanju dvosmernih usluga.

- Naravno, svi ti servisi će sada znati mnogo o nama, šta nas zanima i na šta trošimo novac - kaže Jevremović.

- To će donekle biti povezano sa osetljivom temom privatnosti, ali će korisnici dobijati informacije koje ih zanimaju, profilisane prema njihovoj potrebi, čime se štedi vreme i novac. Za koju godinu će se mediji transformisati u digitalni format i oni koji to ne prihvate moraće da promene posao. Transformacija se neće ogledati samo u pukoj digitalizaciji sadržaja, već u novom vidu komunikacije, gde će glas svakog od nas imati uticaj na globalni sistem i gde će sadržaj biti prilagođen individualnoj potrebi.